Zamke u vaspitanju

 

Biti roditelj i postupati ispravno je veoma odgovorna i teška uloga od davnina, ali danas je još teža. Današnji roditelji moraju da nađu balans između "emotivno sigurnijeg" društva koja su ranije bila i današnjeg digitalnog, brzog u kome njihovi mališani odrastaju. Zbog nemogućnosti da se predvidi kako će biti za pet, deset godina, roditelji nesvesno komplikuju mnoge stvari, i to sve iz dobre namere-pripremiti dete za budući život. Roditelji mogu biti previše strogi-blagi; mogu biti nerealni po pitanju svoje dece pa da ih forsiraju, mogu da im nameću svoje neostvarene ambicije i snove; ili pak zbog želje da ne preopterete mališane, pokazuju nezainteresovanost za talenat, želje ili ambicije.

"Tajnu vaspitanja otkrio je onaj ko je uspeo da pomiri dve suprotnosti-dopustiti i ograničiti slobodu deteta"-John Lock.

 

Greška 1, "nikako u ruke"

Naprotiv, treba biti mudar i prepoznati plač, jer svakako da postoji razlika u tonalitetu plača. I naravno treba ga uzeti u ruke, smiriti, utešiti. Ne samo da ste pristupili brižno, nego ste omogućili detetu da mu se luče svi neurotransmiteri i hormoni sreće, sigurnosti i zadovoljstva. Time ga činite da bude hrabrije kasnije, da se lakše uklapa u kolektiv, nema stidljivosti ka strancima. Vi mu jednim zagrljajem šaljete poruku da ga uvek volite, bez obzira da li ste uz njega ili ne. 

 

Greška 2, "batina je iz raja izašla"

Šta ste učinili?

Ono vas ne poštuje prirodno, zato što vas voli, i zato što je sigurno uz vas. Ne! Ono se zbog straha suzdržava u vašoj blizini, i prvom prilikom kad vas nema kao "iz kaveza da je izašlo", dozvoljava sebi sve. Efekat je sigurno trenutan, ali vi i dalje primećujete-agresivnost, impulsivnost, razdražljivost, nesigurnost, uplašenost, povučenost, otpor prema autoritetu, naglašenu poslušnost i pasivnost.

Kažu da ide sledećim redom: 2 godina-šljepekanje po "pampersu", 7 godina-šamaranje, do 11 godine ne kontrolišete jačinu udarca, a do kraja osnovne škole tj. do 14 godine batine nemaju nikakav efekat. Prosto, godinama, jačina batina raste a efektivnost opada. A vi mu time usađujete poruku da postoji "jači", da je normalno primeniti nasilje nad drugim i nad njim samim, pa bilo da je čupanje kose, grebanje to je normalan način komunikacije.

A da li je?

Nikada ne udarajte decu, samo pričajte i pričajte i pričajte. Nikada "ti nisi dobar, ti si bezobrazan" nego "NIJE LEPO, NE PRILIČI". Nikada ne udarajte dete do tri godine, jer su znatiželjna, sve bi da pipnu i čačnu. Ako ih udarite, to je DIREKTAN UDARAC na inteligenciju i radoznalost.

Koje je rešenje onda?

Tehnika "time out", dete treba izolovati u "ćoše", u drugu prostoriju, samo da sedi na stolici onoliko minuta koliko ima godina i da nema čime da se zabavlja, povremeno podsetiti na grešku, a izolacijom ste pokazali da je to neprimereno ponašanje koje ima posledice.

 

Greška 3,"ne želim da ga povredim, žao mi"

Ako mu date slobodu ograničile ste ga samo na sposobnosti skladno uzrastu, tj. usporili ste njegov intelektualni i socijalni razvoj. Vi dete ne traumatizujete ako mu kažete da nešto pomogne? Naprotiv oseća se odgovornim, važnim. Dok mesite i pravite jela dozvolite da učestvuje, neka vodi računa o svojim igračkama, nek se saplete na neku igračku da shvati da mora da pomeri. Vi niste loš roditelj ako ne kupite svaki slatkiš i igračku. Vi niste loš roditelj ako dosledno govorite o pranju zuba, zdravoj ishrani i radite na tome. Neka tri obroka zdrave hrane odbije, neka dva dana pije samo vodu, ogladneće u međuvremenu.

Vi morate da naviknete dete na stres, jer ceo život je satkan od njega, sve borbe i svi ratovi su isti pa čak i borba za opstanak. Bajke su da ulepšaju ili olakšaju teskobe, ali je realnost neminovna. Dakle, angažovanjem deteta, podigli ste mu nivo tolerancije na stres, pripremili ste ga za nepredviđene situacije u životu. 

 

Greška 4, "to je samo faza"

Zašto je dete i dalje svadljivo a mislite da obraćate pažnju na njegove emocije?

To je samo izgovor roditelja koji na žalost ne razumeju dečije emocije. Realno postoje faze, ali ih ne treba ignorisati. Neophodno je da pričate, uporno savladavate "negativne reakcije" svake faze. Uspešan roditelj mora da ima čvrst stav, ali da bude i "In", da prilagodi sebe, svoje stavove i vaspitanje životnoj situaciji u kojoj se nalazi i odrasta njegovo dete. Otvoren odnos sa vaspitačem, učiteljem, nastavnikom, profesorom i njihov uvid u doživljaj vašeg deteta je od veliki pomoći u razumevanju emocija.

 

Greška 5,  "ja sam ti najbolji prijatelj"

Želite da budete bliski i da ono ima poverenje u vas, dajete sve od sebe, a da li ono želi?

Greške treba da postoje, neslaganja, borba svakog za svoja prava. To je normalan odnos. Kroz sve te odnose i razlike, vi otkrivate zapravo šta vaše dete želi od vas kao roditelja, i ono doznaje šta vi očekujete od njega. Vi ga činite time samostalnijim u donošenju odluka, nezavisnijim, emotivno inteligentnijim, što je osnova za kvalitetan društveni život.

Rešenje je da budete upućeni ali ne i nametljivi.

 

Greška 6, "najbolji si" ili "možeš ti to bolje"

Preterani komplimenti i česte pohvale detetu štete koliko i njihov nedostatak. Ako ga preterano hvalite, bude razmaženo, nesigurno i traži pažnju, ako ga nedovoljno hvalite bude nervozno, napeto, gricka nokte, uvek traži podršku i odobravanje drugih i proverava da li je neko ljut ili nije. U oba načina se ne motiviše.

Suština je da podstičete dete različitm aktivnostima, pitajte ga šta želi i čime želi da se bavi. Pratite dečiji tempo.

Roditeljstvo
Time-out
Roditeljstvo

Roditeljstvo i vaspitavanje dece je umetnost, nije genetski determinisana, već se uči. Trudite se oko dece, radite na sebi, trudiće se i oni. Vaš odnos prema detetu utiče na njihov fizički i emocionalni razvoj. Smeh, toplina, zagrljaj, priča grade zdravu osobu punu samopoštovanja i zato uvek:

- volite svoje dete bezgranično

- obraćajte pažnju na dečije emocije

- učite decu da je normalno grešiti, učiti na greškama i ne ponavljati iste

- ne sputavajte ih u razvoju, učite ih da se bore, daju maksimum, da se trude

- verujte svojoj deci.