Autizam i inhalacija oksitocina

Autizam je bolest poteškoće u efikasnoj komunikaciji i razvoju socijalnih veza. CNRS (Centar de Neuroscience Cognitive) je dokazao da inhalacija oksitocina  poboljšava interakcije autističnih prema pojedincima. Istražitelji su ispitivali dejstvo ositocina na trinaest pacijenata, te su posmatrali njihovo ponašanje na utakmicama i tokom vizuelnih testova za prepoznavanje ekpresije različitih ljudskih emocija. Oksitocin je hormon koji ima ulogu u laktaciji, socijalnom ponašanju i emocijama. Trinaest pacijenata sa normalnim intelektualnim i lingvističkim sposobnostima, ali bez spontanosti da stupe u kontakt, koji tokom konverzacije okreću glavu, je ispitivano. Posmatrani su u interakciji sa tri profila ljudi tokom dobacivanja loptom (igrač koji uvek vraća loptu ispitaniku, igrač koji nikad ne vraća, i igrač koji naizmenično dodaje loptu ispitaniku i drugom igraču). Svaki put kad ispitanik uhvati loptu, dobije nešto novca. Test se deset puta ponavljao sa ciljem da ispitanici osete sva tri profila ljudi. Placebo grupa je vraćala loptu skoro svim grupama, dok su oni pod oksitocinom vršili selekciju i birali kome da vrate loptu. Takođe im je meren nivo opažanja socijalnih znakova. Grupa pod placebom je ili okretala glavu ili gledala jedino u usta lika sa fotografije, dok su ispitanici pod dejstvom oksitocina imali veći nivo opažanja (gledali su u likove, posebno u njihove oči). Tokom testiranja im je meren nivo oksitocina u plazmi pre i nakon inhalacije oksitocina. Dakle, inhalacija oksitocina smanjuje strahove kod autističnih pacijenata od drugih i time povećava njihove socijalne veze.

 

ADHD ili Hiperaktivni sindrom-sve predrasude, sumnje i novi tretman

ADHD je danas jako učestao termin za decu koja su iole temperamentna i ometaju roditelje u odmoru, zahtevaju dosta pažnje. Treba napraviti dragi moji roditelji veliku razliku između temperamentnog deteta koje je znatiželjno i deteta koje ima hiperaktivni sindrom. To je sindrom koji karakteriše niz simptoma sa predominantnim deficitom pažnje, težak fokus, bez samokontrole šta da kaže i kad da kaže, radi, nesposobnost da prepozna granice dokle može i šta može, impulsivnost, neumornost. Deca sa ADHD se u potpunosti razlikuju od ostale dece.

Kao uzrok se navodi genetski faktor, i način ishrane. Previše aditiva, šećera u ishrani, slatkiša dovodi do ADHD ili ga pak pojačava. Započinje pre sedme godine i da bi se dala dijagnoza mora da ima bar dva simptoma. Sa odrastanjem se simptomi i smanjuju.

Razlikuju se tri tipa ADHD:

  • - nepažljiv tip-nesposobnost organizacije, veoma teško završava obaveze i zadatke, nema fokus za detalje, ne može da prati u komunikaciji, ne prihvata instrukcije
  • - pretežno aktivan tip-u osnovi impulsivan; ne može biti miran ni trena, mnogo priča i vrpolji se, ima tremor ili podrhtavanje ruku. Kad je u pitanju manje dete stalno skače, trči i penje se, ometa druge, otima stvari. Ovaj tip takođe ne podnosi instrukcije i ima poteškoće da sačeka red. Dok su manji imaju dosta povreda i nesreće u anamnezi
  • - kombinovani tip

Koji su to opšti znaci ADHD?

  • - dete se vrpolji, previše je aktivno, nemirno
  • - konstantno brblja
  • - konstantno ometa ljude
  • - nema koncentraciju za rešavanje zadataka na duže
  • - nema pažnju za detalje
  • - teškoće da sačeka red u priči, igri,...  

Psihijatar, psiholog, pedijatar i lekar opšte prakse prepoznaju simptome. Psiholog daje savete, priča sa detetom i roditeljima. Psihijatar uključuje terapiju. Obično se daju amfetamini, Bupropion, Clonidin, Focalin, ...

U Engleskoj je otkriven novi komjuterski sistem koji može pomoći u redukcijij simptoma kod ADHD. Prof. Karen Pine je koristila tzv. Play Attention (Igra paznje) kod desetoro dece jedne škole sa poremećajem pažnje, tri puta nedeljno. Testiranje je trajalo dvanaest nedelja.

Test se ogleda u igranju edukativnih igri na kompjuteru sa kacigom na glavi. Kaciga preuzima njihovu moždanu aktivnost, i verifikuju se talasi na EEG-u koji ukazuju njihovu pažnju. Sistem radi tako da dečja pažnja i koncentracija kontrolišu igru. Drugijm rečima, dokle god su deca skoncentrisana na igru, igra traje, a sa padom koncentracije igra prestaje. Tokom testiranja je uočena manja impulsivnost kod dece. Deca sa ADHD jako teško kontrolišu impulse i inhibiciju nepoželjnog ponašanja, što ima posledice u obrazovnom i socijalnom spektru života. Upravo se sistem Play Attention pokazao kao dobra prevencija i samokontrola simptoma. Ovakav sistem je od velikog značaja i za decu koja ne mogu manuelno da upravljaju kompjuterom usled različitih poremećaja.

 

Dyslexia-šta je,uzrok, terapija

Dyslexia je specifična smetnja u čitanju, pisanju i izgovaranju reči, uprkos edukaciji i intelektualnim sposobnostima drugih područja. U osnovi je nesposobnost mozga tj. strukturne razlike unutar nervnih puteva koji su važni u oralnom jeziku, pa se zato javljaju teškoće u pisanom jeziku, dekodiranju čitanja i razumevanju pročitanog. Ovo je najčešći oblik smetnje u učenju, i to kod dece sa normalnom inteligencijom i vidom.

Smatra se da je genetskog porekla i da je u osnovi problem u određenim regijama mozga zaduženim za jezik i govor a koji su predominantno u levoj hemisferi mozga (Broka za pisanje reči; Parijetalni režanj za analiziranje pisanih reči i Okcipitalni režanj za identifikaciju pisanih reči. MRI nalazi ukazuju na smanjenu aktivnost sva tri regiona kada pokušavaju dyslektičari da čitaju. Cerebellum za proces jezika, koordinacije, vremenske orijentacije).

U osnovi deca sa dyslexiom imaju poteškoće sa fonološkom svešću, verbalnom memorijom i brzinom verbalne obrade. Fonološka svest je ključ ranog razvoja sposobnosti čitanja i pisanja. To je sposobnost prepoznavanja da se reči sastoje od manjih jedinica zvuka ili tzv. fonema. Promena zvuka u reči tj. slova menja i samo značenje reči (pr. "zeka"-"seka"). Verbalna memorija je sposobnost da se setite verbalne informacije za čto kraće vreme (pr. boje-crvena, plava ili proste instrukcije-daj loptu). Brzina verbalne obrade je vreme neophodno za procenu i razumevanje sličnih informacija (pr. pisma i brojevi).

Dyslexia nije odraz stepena inteligencije, i češća je kod dečaka nego devojčica. Uočena je povezanost sa maternjim jezikom. Jezik u kome postoje stroga i konstantna gramatička pravila, prava veza između napisanog i  kako zvuči je laksi (italijanski, španski su laki za osobe sa blagom dyslexiom, dok je engleski izazov jer nema jasne veze između pisanog oblika i zvuka).

Stručnjaci se slažu da deca sa dyslexiom imaju druge veštine, dobri su u kreativnosti, vizuelnom pamćenju, rešavanju problema i verbalnoj komunikaciji tako da se snalaze dobro u  nauci, informatici, i u nekim granama umetnosti. Uglavnom su levoruki, i više koriste desnu hemisferu mozga. Rešavaju problem na neubičajen način, razumeju krupne stvari, imaju razvijene dobre socijalne i verbalne veštine.

Simptomi

Pre škole se teško prepoznaju i diskretni su: kasno progovaranje, sporo pričanje i obogaćivanje fonda reči, malo razumevanje ritma reči.

U predškolskom i prvim razredima: teškoća shvatanja brzih uputa, teškoća da čuje i vidi sličnosti i razlike u rečima, teškoće pravopisa, problem pamćenja delova rečenica, čitanje ispod nivoa za taj uzrast, viđanje reči ili slova u obrnutom redu, poteškoće razlikovanja sličnih zvukova u rečima, problem praćenja više od jednog zahteva u datom vremenu, problem sa učenjem stranog jezika, zakasneli razvoj govora, poteškoće u izražavanju sebe i slaganju rečenica, nezainteresovanot za učenje slova, nema vremenske orijentacije kada rešava zadatak.

Srednja škola tj. 7-12 god.: sporo čitanje za taj uzrast

Tinejdžeri: sporo pisanje, loša organizacija pisanih radova i sposobnost da se izrazi bez obzira na bogatsvo u znanju kojim poseduje, poteškoće sa automatskim brzim čitanjem i

Adulti: siromašno spelovanje, teška organizacija, oslanjanje više na sećanje i verbalne veštine nego na čitanje i pisanje, izbegavanje da čita i piše kad god je moguće.

Udruženi simptomi su: problem sa brojevima i da poređa dva broja, kratka memorija, problem sa koncentracijom, kratka pažnja, organizacija i upravljanje.

Komplikacije

Agresivnost, anksioznost, problem u ponašanju, delikvencija, nisko samopoštovanje, povlačenje ili otuđenje. 

Dijagnoza

Jako je teško postaviti u ranom periodu ali treba i praviti razliku u odnosu na smetnje sa vidom i sluhom, pažnjom tj. ADHD, ili da dete prosto ne prihvata određeni metod obrazovanja. U skriningu se utvrđuju medicinski, psihološki i edukativni faktori, kognitivni i senzorički procesi. Popunjuje se upitnik ( da li meša brojeve recimo 8 i 18, da li meša strane leva-desna, da li propušti reči ili završetke reči, da li razume gramatiku i fonološke procese).

Terapija

Najbolje je započeti edukativni tretman što ranije sa fokusom na razvoju i usavršavanju fonoloških sposobnosti tj. prepoznavanju i obradi zvukova. Ovakav vid edukacije se označava kao akustika. Akustiku čini šest elementa:

  • - razumevanje nastave, učiti decu da prate i razumeju ono što čitaju,
  • - tečnost sa ciljem da se poboljša čitanje,
  • - fonemska svest, kako prepoznati i identifikovati foneme u reči,
  • - fonična instrukcija, kako izgovoriti odštampanu reč prepoznavajući fenome te reči, i dešifrovanje složenijih reči,
  • - pravopis i pisanje, hrabrite decu da kombinuju slova sa ciljem da kreiraju reč i
  • - vokabulitet, učiti decu da prepoznaju reči koje su čitane.

Značaj fonacije je u strukturi nastave (nastava treba da je visoko strukturirana, sa razvojem u malim koracima), multisenzorički (koristiti što više asocijacija, recimo slovo "a"-reci ime ili reč na to slovo, spelovati, upisati u zraku u isto vreme), u veštini učenja (fokus na razvoj korisnih veština koje se mogu preneti na drugo područje), metakognitivni  (ohrabrivanje dece da prepoznaju različite metode učenja i prihvate odgovarajuće) i razbijanju emocionalnih barijera (anksioznot, frustracije i nesigurnost).

Kod starije dece dosta terapijski pomažu kompjuteri. Koriste se softveri za prepoznavanje govora, spel-checker programi.

Kod adulta korišćenje elektronskih organajzera pomažu kod pisanja i organizacije dnevnih aktivnosti, upotreba digitalnog rekordera za snimanje zadatka  a onda preslušavanje uz čitanje istog teksta. Preporučuje se raspodela zadataka na sitne delove radi bolje organizacije. Korisne su i mape uma gde se koriste dijagrami za prezentaciju subjekta ili zadatka tj. plana.

Roditelj-dete odnos

Čitajte deci to će im poboljšati vokabulitet, pažnju, ohrabriti interesovanje za knjige. Delite čitanje naizmenično sa decom i diskutujte pročitano. Dozovoliti deci da se nekad izoluju i sama čitaju. Budite kreativni u čitanju i učinite zanimljivim. Sredina treba da je opuštajuća i sve što detetu skreće pažnju odstraniti. Pomognite detetu korekcijom izgovorenih reči umereno. Ako dete bolje uči dok sluša nove informacije, prvo mu pustite knjigu auditorno  a onda čitajte zajedno. Podržite dete, pričajte sa njim, pomognite detetu da olakšate učenje (kvalitetna ishrana, odmor, podrška), radite sa detetom, pričajte sa vaspitačima i učiteljima.